Косово и МетохијаРепортаже

Медији на Космету: Новинари изложени непријатељском окружењу

Притисак на медије, насиље или претње насиљем упућене новинарима, неспровођење одлуке Уставног суда око враћања земље манастиру Високи Дечани, корупција и некажњивост високих званичника, јавно противљење раду Специјалног суда од стране водећих политичара и лидера цивилног друштва у Приштини, напади на припаднике етничких мањина или других маргинализованих заједница, напади на повратнике и њихову имовину, узнемиравање Срба, дискриминација у запошљавању, недостатак превода на српски језик, све ово је Стејт Департмент забележио у свом извештају о стању људских права на Косову и Метохији за 2020. годину.

Какву улогу имају медији на Космету у демократизацији тамошњег друштва истраживала је ‘Сербона’ у оквиру пројекта који је суфинансирало Министарство информисања и телекомуникација. “Улога медија у демократизацији косметског друштва” треба да покаже да ли су медији спремни да допринесу помирењу и заједничком животу на Космету.

За приштинске званичнике српски језик-немушти језик

У последње две године, актуелна влада у Приштини на једностран начин доноси одлуке које се тичу српског народа у нашој јужној покрајини. Нису заштићени ни новинари који извештавају на српском језику.

Само је 26. маја ове године, када су албански градоначелници у пратњи припадника Специјалних јединица Косовске полиције насилно заузели зграде општина на северу Косова, током бацања сузавца и шок бомби, новинари су били угрожени. Службеници Косовске полиције одбијају да са грађанима разговарају на српском језику, једним од званичних језика на Косову који је у приштинском парламенту донесен 2006. године.

“Проблем превода дефинитивно је нешто што нас константно мучи, сигурност и све остало, али оно што је много битније јесте да Приштина и они који треба да одлучују о овим стварима и да ове ствари реше чини се као да кажу ми вас не видимо. Дакле ви не постојите, ми вас не видимо. Међународна заједница са друге стране констатује проблем и ништа се значајно после тога не деси. Евентуално то уђе у неки извештај”, каже новинарка Милица Стојановић из Грачанице.

Новинари редакција на српском језику деле тужну судбину српског народа на Косову и Метохији.

“Надали смо се да ће то кренути напред. Међутим, када и даље имате и ситуацију да је на челу власти у Приштини Аљбин Курти који некако чини се више диже ту тензију међу народима која би требала временом да се спусти, осећају наравно и новинари на терену. Никада не можете да будете сто посто сигурни да ћете бити безбедни”, казује она.

Извештавајући о истим догађајима, колеге из албанских редакција све више пласирају и лажне вести, претежно оне које подижу тензије међу народима који живе на Косову.

Могу ли локални медији опстати на Косову?

Горући проблем медија је и опстанак. Млади људи након школовања претендују да запослење пронађу у државним институцијама при систему Републике Србије, а скоро и да нема дипломираних студената журналистике који би се озбиљно и професионално посветили новинарству.

“Новинари српских редакција на Косову живе од пројекта до пројекта, од пројектног финансирања. Када прође неки пројекат, ту се онда мало побољшају услови у техничком смислу, радници и новинари који раде на тим пројектима добију мало боље хонораре, сигурнији су, имају сигуран извор прихода бар наредних 6, 9, 12, 24 месеца, у зависности од тога колико траје пројекат и после тога прича креће изнова“, речи су уредника портала Ризница из Грачанице Ивана Миљковића.

Документа Републике Србије не важе ни за грађане ни за новинаре

Стејт департмент у свом извештају година упозорава да приштинска влада документа која издаје Република Србија градова на Косову не сматра важећим путним исправама.

„То је отежало многим припадницима српске заједнице да слободну путују унутар и изван Косова, осим ако не користе два административна прелаза са Србијом која се налазе у општинама на северу са већинским српским становништвом“, додаје се се у извештају још из 2020. године.

Приштинска власт занемарајући Резолуцију 1244 Савета безбедности Уједињених нација по којој је Косово и Метохија саставни део Републике Србије, уз претње хапшењем и употребу силом, најчешће и малтретирањем грађана српске националности, покушава да их натера да документа промене на, како називају, једина валидна, на којој пише ‘Република Косово’.

Безвизни режим доводи до помирења?

О помирењу између заједница на Косову и Метохији, пример је и визна либерализација која је одобрена Косову и која званично ступа на снагу 1. јануара 2024. године. Када је недавно Европски парламент затражио да се поред косовских документа, безвизни режим омогући и српским документима које издаје Координациона управа у Београду за грађане српске националности, поред званичника из Приштине, велики број организација цивилног друштва које окупљају Албанце наводе да је то бескорисно и намењено, како они називају, одржавању ’паралелних структура Србије’ на Косову.

„Потпуно игнорисање сталне посвећености државе Србије против суверенитета и самог постојања државе Косова, свим средствима и непрекидно током више од 23 године, укључујући организовање криминалних структура које спречавају Србе на Косову да покушају да се опреме документима, регистарским таблицама или пасошима Косова уз непрестане претње и друге насилне акте”, поручили су потписници албанских организација цивилног друштва на шта су оштро реаговале њихове колеге из српске заједнице.

Изградња поверења кроз непосредни дијалог Срба и Албанаца представља суштински најзначајнији део рада многих организација цивилног друштва који окупља Србе.

„Упркос бројним проблемима које данас оптерећују међуетничке односе Срба и Албанаца, инсистирањем на континуираном дијалогу, пружамо значајну подршку процесу нормализације и унапоређењу међуетничких односа. Дијалог Београда и Приштине је у великој мери значајан за друштвено-политичке односе на свим нивоима па зато тај сегмент нашег деловања заузима значајно место у свакодневном раду цивилног сектора“, истиче директор НВО Актив из северног дела Косовске Митровице Миодраг Милићевић.

Према његовим речима, одоговорно деловање инсититуција, контролисање јавне реторике и поштовање људских права, спадају у најважније области које су усмерене на свеукупни друштевни напредак.

„Друшвени активизам са собом носи и одговорност у артикулисању ставова заједница, што свакако подразумева одважности и искреност у заступању истих, али су нажалост, неретеки и примери непримерених напада на појединце из невладиног сектора који су последица одважности и искрености појединих представника невладиних организација у јавном заступању одређених ставова. Управо је то један од разлога да један део активиста цивилног друштва бива изложен негативним деловањем појединаца који не сматрају да је помирење могуће и не гледају на тај процес као неопходност да до њега дође“, додаје Милићевић.

Нерасветљена судбина 17 страдалих медијских радника на КиМ

Нерасветљавање судбина убијених и киднапованих медијских радника на Косову и Метохији, такође не могу допринети помирењу. Због тога представници новинарских удружења стално подсећају на 17 несталих својих колега у периоду од 1998. до 2005. године.

„Тај црни талас, тај неславни рекорд који Косово и Метохија носе није нажалост наишао ни на какву пажњу овдашњих институција. Од 17 новинара, само је починилац једног од њих био изведен пред лице правде“, упозорио је генерални секретар Удружења новинара Србије Нино Брајовић, поводом обележавања Светског дана медија који је одржан у Грачаници.

Стејт департмент такође упозорава на питање несталих медијских радника, али и на слободу говора, наглашавајући да званичници приштинске владе, поједине политичке партије, привредни субјекти повезани са владом, верске групе и незадовољни појединци настављају да врше притиске на власнике медија, поједине уреднике и репортере да не објављују одређене приче или материјале.

Указују и на притиске са којима се новинари суочавају око објављивања прича које садрже критике од стране власника медија и руководиоца, а да Косовска полиција није идентификовала осумњичене, нити поднела кривичне пријаве.

Приступ информацијама ограничен на етничке групе

Реортери без граница указују да су „Новинари и медији на Косову изложени  непријатељском окружењу, које укључује физичке и вербалне нападе, сајбер нападе, притисак да се цензуришу и недостатак транспарентности око власништва медија“.

Наводи се да је “приступ одређеним информацијама често ограничен на одређену етничку или политичку групу, а медији се углавном фокусирају на питања која се тичу њихове заједнице и покривају их искључиво из свог угла гледишта”.

Медијски истраживач са универзитета Агдер у Норвешкој, Абит (Хоxха) Хоџа, констатује да у медијима на Косову нема довољно међуетничке интеракције али то оправдава употребом различитих језика:

„Чини се да Репортери без граница не разумеју то питање јер је Косово етнички подељено, језик је другачији. То није само политичка или конфликтна подела, вец́ су новинари на обе стране врло млади и не уче језике једни других. Зато је то је практична подела“, сматра Хоџа.

Извештај Репортера без граница  требало би да алармира државне институције и да се створи боље, безбедније и сигурније окружења за новинаре на Косову и да се омогући приступ информацијама на свим службеним језицима

Новинари на Космету као главне проблеме апострофирају недостатак људских ресурса, сталне притиске и финансијску одрживост. Указују и да се уместо профрионалног извештавања у појединим медијима негује “апсолутна послушност уредништву, а уредништво је под послушношћу власти“.

На Космету постоји  тридесетак медија који извештавају на српском језику. Већина тих медија годинама опстаје искључиво кроз пројектно финансирање, а неколико се финансира из буџета Владе Србије и Владе Косова.

Извор: СЕРБОНА

%d bloggers like this: