Косово и МетохијаРепортаже

Nema političke volje za sprovođenje Zakona o ravnopravnoj upotrebi jezika na Kosovu

Pravo na jezik, osnovno ljudsko pravo, na Kosovu i Metohiji se, nažalost, ne poštuje dovoljno. Novinari koji izveštavaju na srpskom jeziku konstantno se suočavaju sa problemom nedostatka prevoda na događajima od javnog interesa, a da bi se situacija poboljšala potrebno je više političke volje – potvrdilo je i istraživanje Uudruženja SERBONA KM,  sprovedeno u okviru projekta “Dvojezičnost na Kosmetu – da se bolje razumemo”, koje je sufinansiralo Ministarstvo informisanja i telekomunikacije.

Prema Zakonu o upotrebi jezika, sve institucije i javne ustanove imaju obavezu da sva dokumenta objavljuju na oba jezika, a na svim događajima je obavezan profesionalni prevodilac, međutim, često novinari koji izveštavaju na srpskom jeziku sa pojedinih događaja odlaze bez prevoda, a srpska javnost ostaje neinformisana. Političari iz većinske zajednice deluju nezainteresovano, a oni koji govore da bi Zakon trebalo poštovati, ne čine dovoljno u praksi da se to i realizuje.

“Zakon o upotrebi jezika se ne poštuje u dovoljnoj meri, imamo jako često kršenje Zakona od institucija koje su najodgovornije za njegovo sprovođenje, čak i institucija koje su donele taj Zakon. Dakle, odgovornost za njegovo sprovođenje je na onima koji su tražili da se Zakon donese i onih koji su ga doneli”, mišljenja je Poverenik za jezike u Prištini, Slaviša Mladenović, navodeći da njegova kancelarija dobija na godišnjem nivou oko pedesetak žalbi zbog kršenja Zakona o ravnomernoj upotrebi jezika, što je nedovoljno i ne pokazuje problem u pravoj meri.

Novinari koji izveštavaju na albanskom jeziku na Kosovu, takođe smatraju da institucije ne poštuju u dovoljnoj meri ovaj Zakon.

“Često se kolege novinari iz srpske zajednice žale na nedostatak prevoda u Parlamentu ili na konferencijama za medije koje drže pojedini ministri.  Mislim da se kosovske institucije suočavaju sa izazovima kada je u pitanju ovaj Zakon, najviše zbog toga što danas nije lako naći prevodioca koji bi prevodio sa srpskog na albanski ili obrnuto. Za razliku od ostalih vlada, aktuelna vlada Aljbina Kurtija ipak bolje radi na upotrebi dvojezičnosti, jer i sam premijer priča srpski i ponekad se obraća građanima na srpskom jeziku”, mišljenja je novinarka ATV-a iz Kosova Polja, Teuta Arifaj.

I savetnica za zajednice u Kancelariji prištinskog premijera Elizabet Katerin Goving navodi da se Zakon na Kosovu ne primenjuje dovoljno.

“Zadovoljna sam što smo zajedno uspeli da uspostavimo neke nove strategije, neke nove strukture i novu svest o tome šta Zakon zahteva, a naše stalno praćenje će nam omogućiti da razumemo u kojoj meri to ima uticaja i gde je potreban dalji rad”, navodi Goving, dodajući da je nedavno održan prvi sastanak radne grupe za osnivanje Jedinice za prevođenje i harmonizaciju u okviru Kancelarije prištinskog premijera, te da bi ova Jedinica trebala da obezbedi tačne prevode zakona i podzakonskih akata, kao i usaglašavanje prevoda na oba zvanična jezika, u skladu sa  postojećim zakonom.

Printskrin odluke na albanskom na sajtu prištinskog ministarstva pravde

Upravo jedan od zakona na sajtu Ministarstva pravde BR. 06/L-057 o izmeni i dopuni Zakona o  odgovornosti i disciplini sudija i tužilaca, kako smo ga izvorno preveli sa albanskog jezika, jer prevoda na srpski nema, objavljen je 12. 03. ove godine. Takođe, na istom sajtu pronašli smo dokument o izmenama i dopunama Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći BR.04/L-017 koji je objavljen 05.04. 2022. godine i to, pored albanskog na engleski jezik. Prevod na srpski ovog Zakona nismo pronašli na zvaničnom sajtu.

“Kancelarija ima minimalni kapacitet za nadgledanje primene Zakona o upotrebi jezika i za rešavanje tih problema. Mnogo je bitna saradnja sa svim ostalim akterima i mi bismo trebali da budemo poslednja instanca u rešavanju problema primene Zakona o upotrebi jezika, dok bi taj Zakon trebalo da se primenjuje na svim ostalim nivoima, pre nego što problem dođe do nas”, naglašava poverenik za jezike.

Printskrin odluke na engleskom na sajtu prištinskog ministarstva pravde

Predsednik Asocijacije novinara Kosova Džemaljilj Redža kaže da je žalosno videti da je često Skupština Kosova ta koja priprema usvaja zakone, a da se tamo ovaj zakon ne primenjuje.

“Dobili smo pritužbe naših kolega koji izveštavaju na srpskom jeziku, da je bilo slučajeva u kojima nije obezbeđen prevod sednica na srpski. Stalno pozivamo i Skupštinu i Vladu da daju primer u potpunom poštovanju ovog Zakona“, ističe Redža.

Deklaracije artikala u prodavnicama i apotekama samo na albanskom jeziku

Zabrinjavajuće je što u apotekama Srbi kupuju lekove u kojima nema deklaracije na srpskom, kao i na velikom broju proizvoda koje kupuju u prodavnicama.

“Kada kupim izvesni proizvod u prodavnici bilo gde na Kosovu, smatram da deklaracija koja je tamo zalepljena mora biti ispisana i na srpskom jeziku, s obzirom da je on službeni jezik. Najteže je kada odete u apoteku, kupite lek, treba da ga koristite, a ne možete da pročitate uputstvo“, ističe Dušica Kostić iz Gračaniče. Proverili smo, na najvećem broju lekova koje Srbi kupuju u apotekama, nema deklaracije na srpskom, kao i na velikom broju proizvoda koje kupuju u prodavnicama.

Artikal iz prodavnice, deklaracija samo na albanskom jeziku

Saopštenja Ministarstva unutrašnjih poslova, koja su takođe veoma važna, na srpskom retko kad stižu, a kazne za saobraćajni prekršaj koje policajci pišu su većinom na albanskom jeziku.

„Jednom sam prekoračio brzinu kod Vučitrna, policajac mi napisao kaznu na albanskom, kada sam rekao da ne razumem, odgovorio mi je da učim albanski. Ućutao sam, ne bih da pravim sebi problem, jer tu stalno prolazim“, priča nam Nemanja iz Preoca, koji zbog eventualnih problema nije želeo da objavimo njegovo prezime i fotografiju. Nedavno je kosovska policija u blizini Podujeva zbog prekoračenja brzine zaustavila i autore ovog teksta, a iako je policajac sa nama komunicirao na srpskom, kazna nam je napisana samo na albanskom jeziku.

Kosovska policija svakodnevno šalje dvadesetčetvoročasovni izveštaj o incidentima i hapšenjima, kao i o saobraćajnim udesima, ali i o kaznama i kontrolama koje sprovodi, ali se na srpski jezik ponekad prevodi samo ako su u izveštaju uključene većinski srpske sredine. Od početka ove godine od oko 100 izveštaja, samo petnaestak je bilo na srpskom jeziku i to vrlo lošem i nerazumljivom.

Za međunarodnu zajednicu, poštovanje jezika je ključ pomirenja između Srba i Albanaca

Većina ispitanika sa kojima smo razgovarali zna da postoji Kancelarija poverenika za jezike i da se mogu žaliti ukoliko primete kršenje jezičkih prava, ali isto tako većina se nikada nije žalila. Kao glavni razlog su naveli nedostatak poverenja, dok iz Kancelarije prištinskog premijera ističu da se maksimalno trude da poboljšaju primenu Zakona o upotrebi jezika.

„Verujem da je najveći problem za obezbeđivanje blagovremenih i kvalitetnih prevoda imati grupu visokokvalitetnih prevodilaca albanskog i srpskog na Kosovu. Ovo zahteva neka dugoročna rešenja i Kancelarija premijera je radila (preko Kancelarije poverenika za jezike i Kancelarije za pitanja zajednica) na izgradnji novog kadra kvalifikovanih prevodilaca kroz kurseve srpskog jezika za govornike albanskog, najznačajnije kroz program Balkanologije na Univerzitetu u Prištini, koji je jedina visokoškolska ustanova u regionu gde studenti mogu da uče sve regionalne jezike. Ponudili smo stipendije studentima iz nevećinskih zajednica na ovom programu i nastavljamo da podržavamo uspeh programa“, navodi Goving.

Apsurdna je situacija, prema rečima poverenika za jezike, da se često srpski i albanski jezik više poštuje na ulici, nego u nekim institucijama.

„Ja jako često kažem da bismo mi voleli da se nekada prakse sa ulice prenesu na institucije. Imamo apsurdne situacije da se prevod ne pruža novinarima u Skupštini Kosova, da se saopštenja pojedinih ministarstava ne prevode na srpski jezik i na taj način ne komunicira sa zajednicama, tako da je zaključak opšti i opšte poznat da se Zakon često krši“, rekao je Mladenović.

Zamenica prištinskog premijera Emilija Redžepi ističe da prevodioci imaju jako malu platu, te da profesionalci napuštaju institucije zato što im to nije dobro plaćeno.

„I do sada svih ovih godina, svima se koeficijent plate povećavao, njima ne. To je jedan veliki problem, generalno za društvo. Svaka institucija na centralnom nivou, svaka javna institucija na lokalnom nivou mora koristiti oba zvanična službena jezika u upotrebi da bi sve zajednice mogle biti informisane na vreme. A pripadnici manjinskih zajednica bi trebalo da su u obavezi da znaju albanski, jer bez znanja tog jezika nema pesrpektive na Kosovu“, izjavila je Redžepi na okruglom stolu u Prištini koji je prošle godine održan povodom Svetskog dana kulturne raznolikosti, što je izazvalo reakcije prisutnih novinara koji izveštavaju na srpskom i drugim jezicima nevećinskih zajednica. Redžepi je kasnije objasnila da misli da svakako zakone treba poštovati, ali da je mislila da će učenjem jezika većinske zajednice, biti olakšana komunikacija.

Rečnik srpsko-albanskog jezika; Foto: KM vesti

Savetnica za zajednice u Vladi Kosova je obaveštena o slučajevima u kojima ministarstva ili određene kancelarije nisu objavile, kako je navela u primeru, informacije o grantovima na oba službena jezika.

„Nakon što su ova pitanja evidentirana u Kancelariji poverenika za jezike, bili smo u mogućnosti da obezbedimo produženje rokova za grantove, kako bismo obezbedili da korisnici oba zvanična jezika Kosova imaju potrebno vreme za podnošenje prijava. Kancelarija poverenika za jezike je nedavno izvršila još jedan monitoring primene Zakona o upotrebi jezika u svim ministarstvima i identifikovala oblasti u kojima se zakon ne primenjuje. Poverenik i ja imamo planirane sastanke sa generalnim sekretarima nadležnih ministarstava, kako bismo obezbedili punu svest o primeni zakona“, kazuje Goving.

Zamenica Specijalnog predstavnika Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Beri Friman kaže da UNMIK smatra da je jezik ključan za pomirenje. Zbog toga je, kako je istakla, UNMIK uložio više od pola miliona dolara u finansiranje aktivnosti kako bi se unapredila jezička prava. Kao veliki uspeh, Beri Friman je istakla kurseve srpskog i albanskog jezika koje UNMIK organizuje, otvaranje Katedre za balkanologiju na Univerzitetu u Prištini, kao i izradu albansko-srpskog i srpsko-albanskog rečnika.

„Rečnik sadrži preko 40.000 reči i okupio je jezičke stručnjake iz Beograda i Prištine, prvi put nakon 30 godina, kako bi sarađivali na ovom istorijskom naporu“, ponovila je Friman, dodavši da je kulturna baština, osim jezika, još jedan instrument za mir i pomirenje.

Da bi se Zakon o upotrebi jezika primenio u potpunosti ili u većini slučajeva, potrebna je politička volja, zaključuju naši sagovornici.

„Potrebna je naravno pomoć u svakom mogućem obliku, ali ono što je najbitnije u ovom trenutku, smatram to i najvećom preprekom za potpunu ili bolju primenu ovog Zakona, a to je politička volja, volja političkih lidera da se prestane sa starim floskulama, da još nije vreme za učenje jezika ili za puno sprovođenje zakona o jezicima i da društvo nije spremno za tako nešto. Naprotiv, ja mislim da su najmanje spremni politički lideri, a da je društvo i te kako spremno i zrelo da prihvati tu obavezu“, naglasio je poverenik za jezike u Prištini Slaviša Mladenović.

Najpozitivniji primeri poštovanja Zakona o upotrebi jezika na Kosovu i Metohiji, kada su u pitanju prištinske institucije, jesu Ministarstvo za zajednice i povratak, Vlada i Predsedništvo Kosova. Sa druge strane, pojedina ministarstva, kao što je na primer Ministarstvo finansija, ima polovično ažuriran sajt na srpskom, dok je Ministarstvo spoljnih poslova sajt na srpskom izradilo tek pre nekoliko meseci. Ministarstva lokalne samouprave i unutrašnjih poslova, iako imaju prilično ažuriran sajt, saopštenja medijima koji izveštavaju na srpskom, uglavnom šalju samo na albanskom jeziku.

Što se tiče javnih preduzeća, osim tabli sa natpisima na oba jezika, drugih informacija na srpskom jeziku nema. Privatne firme, preduzeća, prodavnice, apoteke i slično, nemaju ni natpise na srpskom jeziku.

IZVOR: SERBONA KM

 

 

 

 

 

 

 

%d bloggers like this: