Друштво

Kristijan Kaš: Međunarodna misija na Kosovu snosi odgovornost za zločin u Livadicama kod Podujeva

Kristijan Kaš/foto V.Ćup

Nekadašnji oficir KFOR-a na Kosovu Kristijan Kaš planirao je da dođe na Kosovo na godišnjicu miniranja autobusa Niš Ekspresa u mestu Livadice kod Podujeva, kako bi žrtvama ovog gnusnog zločina odao počast. Međutim, zbog toga što nije imao negativan PCR test, nije uspeo da dođe do mesta gde je stradalo dvanaest putnika tog 16. februara 2001. godine.

Kristijan Kaš je bio među prvim pripadnicima KFOR-a koji su tada stigli na lice mesta kada se dogodio ovaj zločin nad Srbima, za koji do dana današnjeg niko nije odgovarao.

„Dok sam živ pamtiću miris izgorelih ljudskih tela, razbacana ljudska tela pored puta od siline detonacije i šok koji sam tada doživeo. Nije mi bilo jasno zašto KFOR koji je pratio konvoje autobusa i koji je bio zadužen za bezbednost tih ljudi nije učinio ništa kako bi ih zaštitio”, priseća se Norvežanin koji se tada nalazio u Prištini u svojstvu novinara.

“Iako su morali da postupe po zadatku, verujem da su duboko u sebi svi bili ogorčeni i da im je bilo žao žrtava”, kaže naš sagovornik. On je godinu dana ranije prvi put došao na Kosovo kao major Norveške vojske i bilo je planirano da bude portparol NATO-a, međutim, umesto toga, postavljen je za urednika sajta KFOR-a i već tada se bitno razlikovao od svojih kolega, jer se uvek trudio da objavljuje istinite priče.

“Sećam se da su mnoge moje kolege iz KFOR-a bili iznenađeni kada sam objavio priču o ubistvu dvoje  Srba na putu od Srbice ka Mitrovici, jer su oni bili pripremljeni očito da su Srbi ti koji su krivci, a ne žrtve”, ispričao nam je Kaš. Govoreći o zločinu u Livadicama, kazao je da mu je nelogično da su tada vozila KFOR-a pratila pet autobusa sa raseljenim Srbima i naišli na mesto ispod kojeg je bilo postavljeno više od deset kilograma ekspoloziva i na samo 500 metara od tadašnjeg punkta KFOR-a, a da za to međunarodne misije nisu imale saznanja. Po njegovim rečima, takvu akciju je tada bilo teško sprovesti bez dozvole i pomoći međunarodnih snaga na Kosovu.

“Kasnije se saznalo da je Fljorim Ejupi okarakterisan kao glavni počinilac, a da ga je u tome podržala CIA ( američka obaveštajna služba ), bilo je više nego jasno ko su saučesnici u ovom zločinu”, zaključio je Kristijan Kaš, koji danas živi u Beogradu.

U Livadicama kod Podujeva 16. februara 2001. godine poginulo je 12 Srba, a 43 povređeno kada je pod autobus Nis Ekspresa koji je tada dovozio raseljene Srbe na Zadušnice podmetnuta eksplozivna naprava. Nekoliko meseci posle ovog zločina, uhapšena su četvorica Albanaca, trojica su ubrzo pušteni, a glavni osumnjičeni Fljorim Ejupi je prvostepenom presudom osuđen na 40 godina zatvora, da bi ga 2008. godine, Vrhovni sud u Prištini oslobodio zbog navodnog nedostatka dokaza.

U stravičnoj eksploziji u Livadicama su poginuli: Sunčica Pejčić, Živana Tokić, Slobodan i Nenad Stojanović, Mirjana Dragović, Veljko Stakić, Milinko Kragović, Lazar Milkić, Dragan Vukotić, Njegoš, Snežana i Danilo Cokić. Danilo je imao nepune dve godine. Ove godine, kao i prethodnih godina, zbog nedovoljne bezbednosti, preživeli i članovi porodica poginulih se okupljaju na parastosu u crkvi Svete Petke u Lapljem Selu, kao i na grobu jedne od žrtava, Mirjane Dragović iz ovog sela.

Već 20 godine se postavlja pitanje ko je i zašto ubio dvogodišnjeg Danila i još 11 Srba u Livadicama, međutim, odgovora i dalje nema.

Ana Marković

%d bloggers like this: